253969_176148585772549_100001322273582_402720_5371549_nStarajte se da zadobijete neprekidnu molitvu, dozivajući Gospoda: GosPode, Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me, grešnoga, i kod kuće, i u hramu, i na putu, i radeći, i za trpezom i sedeći, ležeći, upražnjavati je sa pobožnom pažnjom, pokajničkim čuvstvom, sa velikom prostotom, ne nastojeći da cediš (istiskuješ) iz svoga srca nikakva izuzetna osećanja. Isusova molitva pogodna je zbog svoje kratkoće.

Isusova molitva je najznačajnija i najvažnija molitva.

Treba svagda imati sećanje na Boga, misliti o Njemu u svako vreme, na svakom mestu, pri svakom poslu svagda u srcu svome prizivati Njega, makar i kratko: "Gospode, pomiluj! Gospode, pomozi!"

Pre obeda čitajte Isusovu molitvu, a posle obeda uz dodatak: "Molitvama Bogorodice, pomiluj nas."

Neki čitaju Isusovu molitvu, spajajući je sa disanjem:

1. Gospode, Isuse Hriste, Sine Božiji,

(udah, izdah, udah, izdah, udah)

pomiluj me, grešnoga (izdah, udah, izdah)

ili:

2. Gospode, Isuse Hriste, Sine Božiji, udah

pomiluj me, grešnoga - izdah.

To je vrlo dobro! To znači disati imenom Isusovim. Takva kratka molitva naučiće vas sećanju na Boga, sabraće um od rasejanosti i srodiće srce sa Bogom i kao da će se staviti pečat na njega, da više ne mogu dospeti zli dusi u njega.

Budite trezvoumni i bdijte, a naročito za vreme umnosrdačne molitve. Niko tako ne ugađa Bogu kao onaj ko se pravilno bavi umnosrdačnom molitvom.

Molitva Isusova naziva se slovesnom, kada se proiznosi rečima; umnom, kada se sa njom nerazdvojno sjedinjuje pažnja uma; srdačnom ili umnosrdačnom, kada počinje da se tvori u srcu.

Treba početi sa slovesnom molitvom, koja pri postojanom, polaganom izgovaranju sa skrušenim srcem, sama od sebe prelazi u umnu, a umna u srdačnu. Postepeno molitva ovladava dušom i unosi stanje mira, spokojstva, čistote, tišine, reda, i radosti i neprekidnog unutarnjeg stajanja pred Bogom.

Glavnim plodom molitvenog delanja ne smatra se toplina i sladost, nego strah Božiji i žalosna skrušenost zbog grehova.

Delatnika Isusove molitve pokajanje i plač spasavaju od svake pogreške, obmane i prelesti. Plač - to je duh skrušen. Srce skrušeno i smireno (smerno) Bog neće odbaciti, to jest neće predati demonima na porugu, kao što On predaje srce gordo, ispunjeno samomnjenjem (visokoumljem), samopouzdanjem, taštinom.

Da biste stekli duh molitveni za to molite uporno Neumornu molitvenicu za nas, Majku Božiju.

Da bi se u srce uvela postojana molitva potrebno je da molilac ne govori ništa suvišno, zaludno, kao i da se ne uznemirava nepromišljeno ni zbog čega, da ne čini ništa što mu se prohte, već da se stara da u svemu tvori volju Božiju.

Svaki hrišćanin, što se više drži molitve Isusove, tim više ozlojeđuje đavola, koji ne podnosi ime Isusovo.

Vrag ustaje na vas, a vi na njega, i ne popuštajte. Čim počnete da mu se protivite, on će pobeći, samo treba strogo. Trudite se usrdno, ali ne pomišljajte da u bilo čemu sami postignete uspeh bez pomoći Božije. Za nju se treba češće molitveno obraćati i prizivati je.

Onome ko je navikao da se moli, molitva je postala njegovo disanje, njemu satana više nije strašan, jer ga čuva Božanska blagodat. Takvi ljudi osećaju da je Gospod svagda s njima, da spasava i zaklanja, i izbavlja od vraga.

Pružajmo se i mi ka Gospodu i tada ćemo razumeti reči crkvene pesme: "Pomoćnik i Pokrovitelj bi mi na spasenje".

U molitvi čovek stiče dobru narav, uči se vrlini. Starajmo se da uz pomoć blagodati Božije uđemo u sebe, da primoramo sebe na neprestanu molitvu Isusovu. Hristos je rekao da se Carstvo Božije s naporom osvaja, i mi treba da primoravamo sebe na zadobijanje molitvenog i skrušenog stanja po molitvi Jefrema Sirijskog: " Duh zdravoumlja, smirenoumlja, trpljenja i ljubavi, daruj meni, slugi Tvome". Eto baš to mi nemamo.

Zato primoravajmo sebe na sticanje tih vrlina, češće se pričešćujući Svetim Hristovim Tajnama.

Posle Pričešća naročito je potrebno da se prihvatimo Isusove molitve da bismo zaštitili sebe od gubljenja blagodati, dajući prednost molitvi srca nad čitanjem raznih, makar i poučnih knjiga, utoliko pre nad ma kakvim razgovorima sa ljudima, koji dovode samo do osude.

Oni koji vode duhovan život vide očima srca kako đavo postavlja zamke, kako rukovode Anđeli, kako moćno Gospod dopušta iskušenja i kako teši.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/StaracSavaPskovoPecerski/Lat_StaracSavaPskovoPecerski38.htm